Aha. Ok.
Dakleeeee. Što se tiče likova:
1. Naruto - On je recimo, primer mog savršenog dečka. Okej, ne baš SAVRŠENOG (pomalo je glup, i previše ponekad, ili se bar pravi, kasno kapira stvari, brzoplet je, tvrdoglav i tako to), ali opet sve njegove mane blede u odnosu na njegovu dobrotu, poštenost, iskrenost... Svet bi bio lepši kad bi postojalo makar maaalo više takvih ljudi. I on je, pre svega borben, bori se do kraja za ono što voli i želi. Takvi ljudi su retki... To što on radi, prosto je neverovatno. Ima moć da menja ljude, a da u svakome probudi ono dobro, ono najbolje... Naruto-kun, you are amazing. <3 Jedino mislim da je trebalo da Jiraiya još malo više poradi na njemu za te 3 godine. Mislim, za te 3 godine, Naruto nije napredovao NI BLIZU koliko je Sasuke. Prosto nije NORMALNO koliko je Sasuke ojačao. Zaista. Tako da, nekako sam očekivala Naruta još na početku Shippudena da bude neverovatno jak i spreman, a ne tek sada da se sprema i trenira. Što se tiče pairinga, NaruHina je najsavršeniji par ikada. Mnogo mi je krivo što je on toliko okrenut ka Sakuri i što toliko voli i poštuje Sakuru. Totalno je slep da vidi šta Hinata zapravo oseća prema njemu. Iako će saznati posle, no, bilo bi mnogo lepše da i on gaji slična osećanja prema Hinati, kao ona prema njemu. Da ne spominjem da ima plave oči i kosu, što je meni nešto savršeno. *_* I da, neverovatno je koliku SNAGU taj dečko ima (mislim na psihičku). Od malena je bio potpuno sam, odbačen, a opet je odrastao u tako divno, nevino i požrtvovano stvorenje. Zaista neverovatno. Zavidim mu na tome, volela bih da sam ja toliko psihički jaka, ali u isto vreme mu se jako divim.
Gaara - Pored Naruta, moj omiljeni lik. Jedan od najomiljenijih anime likova ikada. Zaista je potpuno neverovatan. On je čist primer onoga što ja uvek tvrdim: Moguće je ponovo biti dobar... Moguće je promeniti se, ako želiš. Gaara je odrastao isto kao i Naruto, ali sve što je on naučio je bila mržnja, bol, patnja... Međutim, on je samo na površini bio takav, u dubini njegovog srca se oduvek nalazila neka nevinost i čistota (To vidimo kada priča sa Kankurom u Shippudenu, o tome kako ga je Naruto promenio itd), samo je trebalo neko da je probudi, a taj neko je bio Naruto. Gaara se tako ponašao jer prosto nije ZNAO kako drugačije, niko mu nije pokazao, niko mu nije ni dao priliku da bude drugačiji. Ali kada mu je Naruto pokazao i dao mu šansu, on ju je prihvatio, želeo je da se promeni, želeo je da bude prihvaćen, voljen... Da ga više ne posmatraju kao čudovište, već kao Kazekagea koji je tu da ih zaštiti (Opet ću da plačem, samo kad se setim tih epizoda
). I TOLIKO mi je drago što ga je Chiyo oživela, jer da je on ostao mrtav, stvarno bih našla način da odem u Japan i ubijem Masashija lično. >_> Ako je neko zaslužio da živi, i da bude voljen, to je onda Gaara. Sa jedne strane mi je bilo žao što je ona umrla, jer sam je mnogo zgotivila na kraju, ali sa druge strane mi je bilo i drago, jer je umrla radeći nešto dobro... Napokon je u svom životu, uspela da uradi nešto dobro i da umre za to, pored svih loših stvari i promašaja koje je uradila.
Kakashi - Mnogo sam plakala kada sam gledala njegovo detinjstvo, prošlost. Kao prvo, zbog Yondaime-a (Da, znam da se zove Minato, ali mi je ovako lepše >_>), jer sam mnogo slaba na njega, i mnogo ga volim, i mnogo mi je krivo što nije bio tu da odgoji Naruta, da ga trenira, da ga voli, da ga učini još jačim nego što jeste u svakom smislu, da bude ponosan otac... A drugo zbog Obita. Obito je bio fizički slab, ali po meni psihički dosta jaka ličnost. Ono što je rekao Kakashiju kada je krenuo da spasi Rin, neprocenjivo <3. I neverovatno koliko je, to što je rekao, za kratko vreme uticalo na Kakashija i nateralo ga da promeni pogled na neke stvari. Btw, on je još dok je bio mali postao jounin, i to je za respect. Mislim da je on neverovatan ninja. I sensei... Mislim da Naruto, Sasuke i Sakura nisu mogli da dobiju boljeg. Obožavam njegovu opuštenost, ležernost... Mnogo, mnogo ga volim, ne bi bilo ništa isto bez njega <3.
Shikamaru - Definitivno najpametnija osoba tamo, ali i najviše lenja. XD On je toliko lenj da mi je to nekad prosto smešno, i simpatično. A toliko je bistar i inteligentan, da to nije normalno. Nije toliko jak, koliko ume da smisli savršenu strategiju, a po meni je to jako bitno. Mislim da bi on bio savršen u nekom timu sa nekim ko je mnogo jak, ali ne tako bistar, tako da bi oni bili savršeni - Shikamaru razmišlja, dok se taj drugi bori i sprovodi to u delo. Chouji i Ino su nekako suviše... tupavi, i slabi za njega, ne znam.
U običnom Narutu me je pomalo nervirao, ne znam zašto, ali u Shippudenu sam ga TOLIKO zgotivila, da to nije normalno, pogotovo kada se borio protiv Hidana i Kakuzua. I posle Asumine smrti (
), kada ga je osvetio. Neverovatno je bilo. <3 Mislim da su on i Temari savršen par. Psihički nekako, skroz. A i ovako kad ih pogledam, baš mi idu.
Sa druge strane, mrzim ShikaIno. Ino mi ide sa Saijem savršeno nekako, ne znam što. XD
Sakura - U Narutu me je MNOOOOOOOOOGO nervirala, ali znači nenormalno mnogo. Mnogo je bila plitka, i detinjasta, i nekako... Ne znam. Retki su bili trenuci kada me nije nervirala, mada sam iz nekog razloga uvek mogla da se saosećam sa njom. A u Shippudenu je neverovatno jaka, i mnogo kul. Kakva transformacija, čoveče, u početku nije mogla ni da drži kunai kako treba, a posle 2,5 godine pravi zemljotrese tamo o___o XDDD. She had an awesome teacher, Tsu <3. U Shippu je i dalje veoma emotivna osoba, ali mnogo psihički jača, ja bih rekla. I ja i dalje, pored svega, nekako navijam za SasuSaku, mada teško da će to da se desi pošto je Sasuke takav kakav jeste, al' ae. Oni su mi nekako savršen par tu, bukvalno, ne znam. Oni i NaruHina su mi omiljeni par tu <3.
Sasuke - Auuuuuuu. Njega nikako ne volim. Baš. >_> Mnooogo sam ga mrzela kada je otišao iz Konohe, ali mnogo, mnogo! On nije ni svestan koliko ga svi vole, koliko ga žele pored sebe, koliko su spremni da mu pomognu, koliko bi uradili bilo šta za njega. Razumem ja njegov cilj, savršeno, i razumem želju za osvetom (realno, i ja bih se osvetila osobi koja mi je pobila celu porodicu), ali opet, sve je to mogao da uradi nekako na drugačiji način. Poenta je u tome što je on toliko psihički slab, da je samog sebe morao da operiše od svih mogućih emocija da bi postigao svog cilj. Mogu da ga razumem, i ja sam takva u nekim situacijama... Ali prosto, tako da živiš... To zaista nije rešenje. Ja još uvek ne znam kakav je Saskue POSLE Itachijeve smrti (još nisam odgledala te epizode, baš ću ovih dana da stignem dotle), ali ne mogu da razumem zašto se ne bi vratio kući i pokušao da živi normalan život, nakon što je sa samo svojih 16 godina ili koliko već, postigao svoj životni cilj. Znam da nije lako, znam da osećaš prazninu kada ubiješ rođenog brata, Bože, sve razumem, ali ne može ceo život tako da živi i da nalazi razlog da se ponaša kao neki emo kreten. I dalje ne mogu da skontam zašto nije na normalan i jednostavan način objasnio Narutu, Sakuri i ostalima šta želi da postigne, i kada to postigne, da će se vratiti kući, i to je to. Sigurna sam da bi razumeli... Ali ne, on prosto mora sve da gura od sebe. Pih, I will never understand people like that...
Eto, to je ono glavno... xDDD
